Lov na EU blago u Knjaževcu 2026
Trg Oslobođenja 1, 19350 Knjaževac, KnjaževacDobro došli u drugi ciklus Lova na EU blago u Knjaževcu, uličnu igru koja vas vodi na različite istraživačke zadatke, kroz koje otkrivate kulturno-istorijsko nasleđe svog grada i njegovu povezanost sa evropskim nasleđem. Rešavanjem zagonetki, krećete se kroz grad i otkrivate lokacije sa QR kodovima. Pobediće ona ekipa koja u što kraćem roku pronađe sve lokacije, odnosno skenira sve QR kodove. Srećno!
Lokacija
Informacije
Pronađene lokacije u Igri
Betonski most
Takozvani „kameni most“ u Кnjaževcu najstariji je i najlepši most u gradu. Nalazi se u samom centru varoši i spaja ulicu Кnjaza Miloša sa Trgom oslobođenja. Izgrađen je 1913. godine po projektu inženjera Borivoja Radenkovića, na mestu nekadašnjeg drvenog mosta. Sa rasponom od 30 metara, u vreme nastanka bio je prvi i najveći most od armiranog betona u Srbiji. Do elektrifikacije grada krasili su ga fenjeri koji su osvetljavali varoš, a most je rekonstruisan i proširen 1985. godine. Ovaj most po svojim konstruktivnim elementima i upotrebljenim materijalima, predstavlja sponu između našeg i evropskog graditeljstva početkom XX veka.
Betonski most, fotodokumentacija Zavičajnog muzeja Knjaževac, snimio: Saša Milutinović Leteći
Leda
Fabrika obuće „Leda“ u Кnjaževcu bila je jedan od najznačajnijih fabrika u gradu. Osnovana je 1959. godine. Decenijama je zapošljavala veliki broj Кnjaževčana i bila važan nosilac privrednog i društvenog života. Njena obuća bila je prepoznatljiva po kvalitetu i plasirana širom Jugoslavije, Evrope i sveta. Posebno je bila poznata po proizvodnji ženskih modnih cipela, a jedno vreme se u ovoj fabrici izrađivala i obuća za čuvenu kompaniju „Kickers“. Pored ekonomskog značaja, fabrika je imala i veliku socijalnu ulogu, doprinoseći razvoju grada. Leda je u okviru fabrike imala dva restorana, vrtić, ambulantu, salu uzoraka. Danas Leda predstavlja važan deo industrijske istorije Кnjaževca i sećanja njegovih stanovnika. Fabrika je podržavala sport i kulturu: ženski rukometni klub „Leda“, košarkaški klub „Leda“ koji je imao i svoj kafe klub u Staroj čaršiji, a u okviru fabrike radilo je i Ledino amatersko pozorište. Fabrika je danas vlasništvo italijanske firme Falc East. U krugu nekadašnjea fabrike „Leda“ postoji nekoliko fontana. Neke od njih krase skulpture koje predstavljaju Ledu. Najpoznatija je fontana sa scenom susreta Lede i labuda čija je autorka čuvena Olja Ivanjicki.
Fontana sa skulpturom „Leda i labud“ Olje Ivanjicki u krugu Fabrike obuće „Leda“ u Knjaževcu, fotodokumentacija Zavičajnog muzeja Knjaževac
Železnički vodotoranj
Železnički vodotoranj je jedna od najznačajnijih zgrada na starim prugama koja je bila od vitalnog značaja za železnički saobraćaj, a služila je za snabdevanje parnih lokomotiva vodom. Kako parne lokomotive nisu mogle da rade bez vode, tj. vodene pare bilo je neophodno obezbediti dotok vode, zbog čega su vodotornjevi i vodonapojnici podizani ne samo u ložionicama i okretnicama, već i na strateškim tačkama duž pruge. Voda je skladištena u velikom rezervoaru na vrhu, odakle se uz pomoć gravitacije spuštala i punila kotao lokomotive. Sa uvođenjem dizel lokomotiva, sredinom XX veka, iz upotrebe su povučene parne lokomotive a sa njihovim nestankom nestala je i funkcija vodotornjeva širom Srbije. Danas su ovi objekti zaštićena kulturna dobra, deo industrijskog nasleđa, turističke atrakcije pa i muzejski ili izložbeni prostori. Knjaževački železnički vodotoranj izgrađen je početkom XX veka, a još uvek nije kategorisan kao spomenik kulture, iako to zbog svojih „godina“, konstruktivnih i arhitektonskih karakteristika zaslužuje. Kao i pruga, i vozovi koji su njom saobraćali, i vodotoranj je činio deo velike evropske železničke mreže i pomagao da ljudi iz Knjaževca putuju dalje u Evropu, kao i da ljudi iz Evrope, poput čuvenog arhitekte Le Korbizijea, upravo vozom stignu u naše krajeve.
Датотека: Wiki.Biseri IV Vodotoranj Knjaževac 171.jpg — Википедија; Аутор: Ванилица - Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=134563749
Mural posvećen Dragoljubu Aleksiću (1910-1985)
Dragoljub Aleksić rođen je 1910. u selu Vina, pored Knjaževca. Bravarski zanat učio je u Кnjaževcu, a radio je u Boru i Beogradu. Od malena se bavio gimnastikom, a već sa 17 godina počeo je da nastupa kao akrobata, izvodeći opasne i nesvakidašnje podvige širom Jugoslavije i sveta, najčešće u humanitarne svrhe. Poznat je po akrobacijama na žici, leteo je na visini od 600m držeći se zubima za konopac ispod aviona, ispaljivali su ga iz topa, zaustavljao je automobile pod punim gasom. Bio je veoma popularan i veliki dobrotvor, a smatra se da je finansirao izgradnju prvog asfaltnog puta od Knjaževca do svog rodnog sela. Starost je dočekao u siromaštvu. Snimio je prvi srpski zvučni film „Nevinost bez zaštite“ (1941), u kojem je bio reditelj, scenarista i glavni glumac, a njegov lik i delo kasnije su ovekovečeni i u drugim filmovima. Dušan Makavejev, snimio je „Nevinost bez zaštite” (1968), koristeći delove Aleksićevog istoimenog filma i intervjue sa glumcima. U filmu Uroša Stojanovića „Čarlston za Ognjenku“ (2008) lik Dragoljuba Aleksića tumači Nenad Jezdić. Aleksić je glumio u filmu Fadila Hadžića „Desant na Drvar“ (1963). Autor je knjige Aleksićev doživljaj sa uvodom svoga sistema gimnastike, objavljene 1932. godine. Umro je u Beogradu 1985. posle duge borbe sa Parkinsonovom bolešću.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ec/Wiki.Biseri_IV_Knja%C5%BEevac_189.jpg; Аутор: Ванилица - Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=134570776
NOTA Knjaževac
NOTA Knjaževac je muzičko-izdavačka kuća, osnovana 1970. godine. Kao preduzeće koje se bavilo izdavanjem notne građe i publikacija iz oblasti muzike, u cilju negovanja muzičke kulture i afirmisanja muzičkog stvaralaštva, dugo je važila za jedinstvenu izdavačku kuću na ovim prostorima i jedinu koja izdaje udžbenike i priručnike za muzičko obrazovanje za predškolske, osnovne i srednje muzičke školske, fakultete… „Nota“ se danas bavi izradom didaktičkih sredstava, muzičkih instrumenata i igračaka. Zahvaljujući izuzetnim notnim izdanjima, čuvenom „Cvrčku“ i proizvodnji metalofona, „Nota“ je Knjaževac stavila u red evropskih i svetskih gradova koji na poseban način neguju muziku, a generacije mladih moglo je da uživa u delima evropskih kompozitora. Jedno vreme ovo preduzeće radilo je u zgradi Radničkog univerziteta, u kući Sibinovića u kojoj je danas Zavičajni muzej Knjaževac, a od 1991. godine je u zgradi koja je bila namenski građena 1952. godine za bioskop, po projektu arhitekte Momčila Belobrka. Preduzeće je privatizovano 2003. godine.
https://nota.rswp-contentuploads202001nota-600x370.png
Izvor: https://nota.rs/galerija/
Rang lista
| Tim | Pozicija | |
|---|---|---|
Gimnazijalci |
1 | |
Morsko čudovište |
2 | |
Kaplar |
3 | |
Vukovi |
4 | |
Gde je Nataša? |
5 | |
Gr. 1 |
6 | |
SAM |
/ | |
