Zgrada okružnog zdanja u Požarevcu

Veliki poznavalac istorije Požarevca, dr Miroljub Manojlović, istakao je da je veličina Okružnog zdanja proistekla iz veličine Požarevačkog okruga, koji je u ondašnjoj Srbiji teritorijalno i po broju stanovnika bio najveći:

– Dogovori za izgradnju Okružne zgrade trajali su skoro 20 godina, radovi su počeli 1888, a završeni 1889. godine. Zdanje je građeno sredstvima prireza ondašnjih opština Požarevačkog okruga u trajanju od pet godina, što je pandan današnjem samodoprinosu. Projekat je, po tvrdnji Dragana Feldića, koji je proučavao istoriju Požarevca, uradio Miler, nemački inženjer koji je radio u Ministarstvu građevina, dok arhitekta Nikola Nestorović misli da je autor projekta Fridrih Gizel, takođe Nemac. Nažalost, projekat je izgubljen najverovatnije tokom Prvog svetskog rata, u vreme kada se povlačila srpska vojska sa arhivom i kada je na stanici u Jagodini jedan vagon bio pogođen od Austrougarske vojske i u njemu je izgorela arhivska građa. Na licitaciji za gradnju zgrade u Požarevcu posao je dobila kompanija iz Ćuprije za nešto manje od milion dinara, ali je ona ubrzo odustala tako da su se posla prihvatili najbogatiji ljudi iz Požarevca, trgovci Petar Petrika Nikolajević i Živko Lazarević, kao i mlinar Milorad Karamarković. Materijal za izgradnju stizao je iz raznih krajeva Dunavom, pa je da bi se transportovao do gradilišta od Dubravice do Požarevca izgrađena železnička pruga uskog koloseka. Za gradnju je korišćen najbolji meterijal, kamen iz Rama, cigla iz Kovina, a za unutrašnje radove pločice i gips naručeni su iz Beča. Zahvaljujući tome nikla je građevina izuzetne lepote i monumentalnih karakteristika. Kada su radovi okončani, graditelji dvojica trgovaca i mlinar, umesto da zarade, bili su dovedeni do bankrotstva, navodi dr Miroljub Manojlović.

IZVOR:INTERNET

Galerija Milene Pavlović Barili u Požarevcu

Ovo se pismo čuva u Muzeju Milene Pavlović Barili. 

Milenina majka Danica piše Josipu Brozu Titu, predsedniku FNRJ 19. jula 1953. godine iz Rima.

“Gospodine predsedniče,

Ja sam Srpkinja. Iz Požarevca. Nalazim se u inostranstvu – stara i bolesna radi lečenja i uređivanja i štampanja rukopisa moga muža Bruna Barilija, muzičara i kompozitora, koji je prošle godine umro ovde u Rimu. Uzimam molbu da se Vama obratim jer ste Vi jedini koji ćete sve ovo razumeti i onda oprostiti ovaj moj korak.

U Požarevcu, u strogom centru, imam svoju kuću sa velikim dvorištem, 19 ari ukupno. Htela bih da tu kuću poklonim Vama sa željom da Vi od moje kuće uredite jedan stalni muzej za uspomenu na moju jedinu, rano preminulu kći Milenu, slikarku, koja je u toj kući rođena i u njoj radila, a da u dvorištu podignete, osnujete, školu za primenjenu umetnost.

Ja imam zbirku radova moje kćeri od njene 3-29. godine života koja iznose na stotine. Ta zbirka bi išla zajedno sa kućom Vama. Ostali, docnije njeni radovi nalaze se u inostranstvu, koje bi Vi lako dobavili.

Informaciju o mojoj kćeri i njenoj umetničkoj vrednosti može dati g-đa Beta Vukanović, njena nastavnica, Petar Lubarda, Lazar Ličenoski i drugi naši slikari koji su je poznavali u Parizu.

Među svojim kritičarima imala je Lotija i Žana Kasua.

Gospodine predsedniče, Vi jedini možete razumeti ovaj korak jedne nesrećne majke čiji je cilj života bio to jedino dete. Ja se Vama obraćam kao ocu cele preporođene Jugoslavije i našem vrhovnom zapovedniku umetnosti i kulture da ovaj moj odvažni korak ne osuđujete – moleći da izvolite narediti da budem obaveštena o Vašem rešenju, koje, ako bi bilo na sreću moju povoljno i za mog života, ja bih bila slobodna da detaljno iznesem i objasnim celokupno preuređenje kuće za Milenin dom – muzej.

Srdačno molim gospodine predsedniče da izvolite primiti uverenja mog osobnog poštovanja i lojalnosti.“

Galerija Milene Pavlović-Barili je muzej memorijalnog tipa sa umetničkim fondom, ličnim predmetima slikarke, ličnom bibliotekom, porodičnom zaostavštinom i arhivskom građom. Obavlja poslove zaštite, istraživanja, evidentiranja, prikupljanja, sređivanja, publikovanja i prezentacije kulturnih dobara umetničkih radova Milene Pavlović-Barili i porodične zaostavštine.

Prioritetan značaj u radu Galerije ima stalna muzejska postavka, koja predstavlja hronološki presek Mileninog opusa od 1926. do 1945. godine. U sastavu stalne postavke su i vitrine sa Mileninim ličnim predmetima, slikarskim priborom i drugim porodičnim uspomenama.

U svom fondu Galerija ima 894 umetnička rada Milene Pavlović Barili, od kojih 40 imaju status „od velikog značaja za republiku“ (136 ulja, 51 pastel, 415 crteža, 286 tempera i akvarela, 6 grafika), 50 dela iz zbirke Bijenala i savremenih autora, 9 radova iz porodične umetničke zbirke, što ukupno iznosi 951 rad.

Milenina dela su, beleži istoričarka umetnosti Irina Subotić, razvejana između privatnih kolekcija Njujorka, Virdžinije, Kalifornije, pojedina su kasnije doneta u Jugoslaviju – i nalaze se u galeriji njenog imena u Požarevcu i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu gde se inače čuva i izlaže značajan broj njenih najmarkantnijih ostvarenja, zahvaljujući pre svega poklonu njene majke, a u izboru Miodraga B. Protića.